Veza između učestanosti elektromagnetnog talasa f (Hz) i talasne dužine λ (m) je fundamentalna relacija u prirodi.
Proizvod f • λ = c  - brzina elektromagnetnih talasa u slobodnom prostoru je konstanta.
Svaki od delova frekventnog spektra koji se koristi u telekomunikacijama se posebno izučava bilo da se radi o bežičnom ili žičanom prenosu.
Telekomunikaciona infrastruktura i razne tehnologije prenosa se stalno unapređuju, ali u osnovi su uvek fundamentalni principi.

U prilogu je data uprošćena tabela sa uporednim prikazom odnosa frekvencija - talasna dužina.
Fekventni spektar (pdf 58.7KB)
 

Primer veze frekvencija - talasna dužina:

Satelitski prijem u DBS opsegu 10,70 -12,75 GHz (Evropa – ASTRA, Eutelsat..)
Iz gornje relacije je očigledno da je ekvivalentna talasna dužina polutalasnog dipola za ovaj opseg frekvencija reda veličine 1cm.
Satelitski “tanjir” je u ustvari samo prijemni reflektor oblika parabole koji fokusira energiju signala primljenu sa satelita u žižu u kojoj je smešten LNB koji detektuje signal, pojačava ga i konvertuje na niži frekventni opseg 950-2150 MHz pogodan za prenos koaksijalnim kablom do satelitskog prijemnika (risivera).
Dakle, kod satelitskog prijema antena se nalazi u samom kućistu LNB-a.